Ако вјерујеш...

Знаш, ако вјерујеш... То уопште не мијења твоје могућности, нити ситуацију. Не, лагали су те. Можда није лијепо да ти овако разбијам илузије, да са само пар ријечи сломим ту бајку о спасоносној вјери. Е видиш, ти вјерујеш у ту бајку, а то је лаж. У осталом, већ сам ти рекла, то је бајка; а учили су нас да су бајке обавезно нестварне. И шта ће нам те глупости за малу дјецу?!
Ма не заноси се блесо, можеш ти вјеровати колико хоћеш, али та вјера ти неће помоћи да коначно камен претвориш у злато. Неке будале су то покушавале и прије тебе, и не сумњам да су имали мнооого вјере. Али, колико су имали злата?! И, знам да вјерујеш, али никада нећеш видјети никаквог краља, осим можда оног малог на округлом столу прекривеном зеленим платном, у некој загушљивој соби, са много алкохола, много дима и мало среће. Вјеровао си и да се никада више нећеш вратити том столу, али ту проводиш свако вече, а та вјера се ваљда изгубила негдје у густом диму који испуњава собу. Знам да желиш да знаш какав је поглед са Ајфелове куле. Вјера ти у томе неће помоћи. Новац је већ друга прича.
И ништа ти не разумијеш, мој најдражи глупане. Заносиш се ту неким бајкама. Причаш о вјери, љубави и нади. А гдје су?! Да ли си их икада дотакао?! Не драги мој, живот сачињавају само материјалне ствари.Приче су измишљене за малу дјецу и за такве глупе занесењаке као што си ти. Вријеме је да отвориш очи. Какве књиге, каква музика, какви заласци сунца, какво шушкање лишћа, какви снови?! Једино шушкање које ја цијеним је шушкање новца. То је стварност и то је оно што отвара све могућности. Џепове напуни новцем, избаци вјеру из њих. Бескорисна је. Ја ћу те научити шта треба цијенити у животу.
Видјевши наслов вјероватно си помислио да ће ово бити још једна балава прича о томе како ће нам вјера помоћи да досегнемо до звијезда. Бљак. Мука ми је од тога. То је за глупе људе, а ти и ја смо паметни. У теби чучи потенцијал, и претворићу те у машину за прављење новца. Ускоро ћемо пливати у њему.
Наздравимо у то име.

И онда је усисивач почео да се дере

(Не читајте ово, опет пишем само да бих "дала себи одушка" и нећу написати ништа паметно. ОК, ово је био добронамјертан савјет а сад кад сте већ ту можете да наставите. Дакле, ово ће бити ироничан осврт на јутрошње догађаје и то каквим хаосом у глави је то моја крхка личност пропратила. Па почнимо.)Ево, почињем са истресањем свих фрустрација које су се у мени од јутрос накупиле и све своје малодушности на овај сироти папир. Добро, ово није папир, али да не цјепидлачимо сад. Ergo, да је ово папир, сад бих узела перо, јер оно има најоштрији врх и орала по том папиру док не прокрвари и док му душа не излети. Уживала бих наносећи му бол. То би ме смирило. Шта уопште сад баљезгам о папиру, који ми је враг?! Ајмо по трећи пут од почетка.
Јутрос сам дакле као и обично устала око 11 са болом у врату јер немам чудесни дормео јастук, него сасвим обичан јасук за нас обичне смртнике. Ок, све је почело уобичајено. Пјевушила сам оно "Сасвим обичан дан" од Еве Браун (ако није Ева Браун, не замјерите, данас сам пукла). Сасвим обичан мало сутра!
Као прво, пођох ка ормару као сваки поштени грађанин, са намјером, је ли, да се обучем, да не бих својом експлицитном појавом  нарушила хармонију овдашње малограђанштине. Што се мене тиче, ја могу и гола да идем по свијету, али нећу због њих. Значи пођох ка ормару, и затекох у њему хаос. Моја сестра. Она тако изражава свој револт, и кад јој нешто не одговара, она уђе у мој ормар и злоставља моје ствари. Када је вријеме ублажило моју душевну патњу, обукла сам се и отишла да једем. Добро ништа ми није побјегло из тањира, нити сам се убола виљушком у око. Доручак је прошао прилично мирно.
Онда сам узела усисивач да будем мало друштвено корисна. Одређено вријеме је радио нормално, а онда је почео невиђено да се дере а ништа није увлачио у себе. И он се нешто буни! (Добро, и ја бих се бунила да сам усисивач) Моментално сам га бацила, и нећу више да знам за њега, сад нека се други боре са њим. Одбијам сваки могући контакт са усисивачем. Неће се један обични усисивач дерати на мене.
Касније сам дошла на блог, тако мало читала, мало нешто чачкала, и ту сам се изнервирала, али то је већ компликовано, а и рана је сувише свјежа да бих вам и то препричавала.
Тако, сад сам све то истресла из себе и лакше ми је. Ваљда. Одох у кревет прије него проузрокујем још неки хаос данас.