(Не читајте ово, опет пишем само да бих "дала себи одушка" и нећу написати ништа паметно. ОК, ово је био добронамјертан савјет а сад кад сте већ ту можете да наставите. Дакле, ово ће бити ироничан осврт на јутрошње догађаје и то каквим хаосом у глави је то моја крхка личност пропратила. Па почнимо.)Ево, почињем са истресањем свих фрустрација које су се у мени од јутрос накупиле и све своје малодушности на овај сироти папир. Добро, ово није папир, али да не цјепидлачимо сад. Ergo, да је ово папир, сад бих узела перо, јер оно има најоштрији врх и орала по том папиру док не прокрвари и док му душа не излети. Уживала бих наносећи му бол. То би ме смирило. Шта уопште сад баљезгам о папиру, који ми је враг?! Ајмо по трећи пут од почетка.
Јутрос сам дакле као и обично устала око 11 са болом у врату јер немам чудесни дормео јастук, него сасвим обичан јасук за нас обичне смртнике. Ок, све је почело уобичајено. Пјевушила сам оно "Сасвим обичан дан" од Еве Браун (ако није Ева Браун, не замјерите, данас сам пукла). Сасвим обичан мало сутра!
Као прво, пођох ка ормару као сваки поштени грађанин, са намјером, је ли, да се обучем, да не бих својом експлицитном појавом нарушила хармонију овдашње малограђанштине. Што се мене тиче, ја могу и гола да идем по свијету, али нећу због њих. Значи пођох ка ормару, и затекох у њему хаос. Моја сестра. Она тако изражава свој револт, и кад јој нешто не одговара, она уђе у мој ормар и злоставља моје ствари. Када је вријеме ублажило моју душевну патњу, обукла сам се и отишла да једем. Добро ништа ми није побјегло из тањира, нити сам се убола виљушком у око. Доручак је прошао прилично мирно.
Онда сам узела усисивач да будем мало друштвено корисна. Одређено вријеме је радио нормално, а онда је почео невиђено да се дере а ништа није увлачио у себе. И он се нешто буни! (Добро, и ја бих се бунила да сам усисивач) Моментално сам га бацила, и нећу више да знам за њега, сад нека се други боре са њим. Одбијам сваки могући контакт са усисивачем. Неће се један обични усисивач дерати на мене.
Касније сам дошла на блог, тако мало читала, мало нешто чачкала, и ту сам се изнервирала, али то је већ компликовано, а и рана је сувише свјежа да бих вам и то препричавала.
Тако, сад сам све то истресла из себе и лакше ми је. Ваљда. Одох у кревет прије него проузрокујем још неки хаос данас.
Јутрос сам дакле као и обично устала око 11 са болом у врату јер немам чудесни дормео јастук, него сасвим обичан јасук за нас обичне смртнике. Ок, све је почело уобичајено. Пјевушила сам оно "Сасвим обичан дан" од Еве Браун (ако није Ева Браун, не замјерите, данас сам пукла). Сасвим обичан мало сутра!
Као прво, пођох ка ормару као сваки поштени грађанин, са намјером, је ли, да се обучем, да не бих својом експлицитном појавом нарушила хармонију овдашње малограђанштине. Што се мене тиче, ја могу и гола да идем по свијету, али нећу због њих. Значи пођох ка ормару, и затекох у њему хаос. Моја сестра. Она тако изражава свој револт, и кад јој нешто не одговара, она уђе у мој ормар и злоставља моје ствари. Када је вријеме ублажило моју душевну патњу, обукла сам се и отишла да једем. Добро ништа ми није побјегло из тањира, нити сам се убола виљушком у око. Доручак је прошао прилично мирно.
Онда сам узела усисивач да будем мало друштвено корисна. Одређено вријеме је радио нормално, а онда је почео невиђено да се дере а ништа није увлачио у себе. И он се нешто буни! (Добро, и ја бих се бунила да сам усисивач) Моментално сам га бацила, и нећу више да знам за њега, сад нека се други боре са њим. Одбијам сваки могући контакт са усисивачем. Неће се један обични усисивач дерати на мене.
Касније сам дошла на блог, тако мало читала, мало нешто чачкала, и ту сам се изнервирала, али то је већ компликовано, а и рана је сувише свјежа да бих вам и то препричавала.
Тако, сад сам све то истресла из себе и лакше ми је. Ваљда. Одох у кревет прије него проузрокујем још неки хаос данас.
0 komentari:
Постави коментар
Хајде, звоцај ми мало, волим ја то! ;)