Само да вам се јавим :)

Људи моји, већ дуго ништа нисам написала, и опет сам запустила блог, а обећала сам да се то више неће дешавати. А шта да радим, ова врућина ми не да да размишљам, уопште. Немам услове за рааад! :) Покушавала сам ја, смислила сам један наслов, један костур за причу и један почетак, а све то нема баш никакве везе једно са другим и не може се скрпити једна поштена прича. Мама је крива. Баш кад сам почела да пишем, и да кажемо, "захуктала се" звала ме је на ручак, а послије ручка сам изгубила инспирацију. Ни сад нисам кадра да вам пишем причу, и зато сам одлучила да вам мало причам шта радим ових дана, онако необавезно, безвезе...
Прво, спавам до бесвијести, јер, једва сам чекала распуст да се поштено наспавам! :)
Кад се наспавам, читам. Ево шта сам јутрос прочитала: "Последњи део рукописа Франсое Рипера. Смрт избија из сваког реда и имао сам утисак да се увлачи у мене док преписујем тај текст, као да из њега ископавам леш. Леш Тадеуша Розенвалда. Неколико страна напред пронашао сам и леш Вилија Мунцера. Али не успевам још увек да препознам та лица која су тукли кундацима и петама. А узалуд тражим у тој заједничкој јами тело Анрија Рипера , изданог сина, испорученог заједно с неколико његових другова Гестапу". Књига се зове Савез убица, и моја сестра рече да је смор, али ја ево гурам, прочитала сам више од половине, и није тако лоше. Главни лик је једна италијанска грофица, а све се одвија током двадесетог вијека. Прилично крваво и пуно смрти, али ја волим читати такве ствари. Фина књига.
 

Е сад, изласци, мање - више, нису ништа посебно, али ни то није ништа ново ни изненађујуће, Бијељина и није неко мјесто које нуди пуно могућности.Прије неколико дана је био Bеer fest, и било је фино сва три дана, мада ми је темпо био мало напоран. Цијелу ноћ си тамо, онда цијели дан преспаваш, па поново :) Е, а у суботу, замислите, долазе нам Дивље јагоде. Синоћ сам са мојим слоном крала плакат и могу вам рећи, иако то није баш неки опасан подухват, мени је било баш занимљиво. 

Иначе синоћ ми је било баш фино са њим, иако смо изашли онако бзвз., трчали смо по стадиону, вртили се, крали плакат и тако, све неке глупости,  али имали ишта боље од прављења глупости :)

И доста је пискарања за сада. Размишљам о сутрашњем дану. Сутра је мом слону рођендан! :) А мораћу и на породично славље и, хух, баш имам трему... Одох сада, и јавићу вам како сам прошла! хах!  Хајдее, здравооо...